Ginekologija

Uporne virusne vaginalne infekcije

Dr RadovanovićVirusne infekcije u ginekologiji pripadaju polno prenosivim bolestima, porastom učestalosti u mlađoj populaciji. Infekcije mogu biti klinički manifestovane samo na ginekološkoj regiji (humani papiloma virusi-HPV, herpes virusi-HSV, zarazne moluske-moluscum contagiosum), ili napredovati u sistemsko obolenje (HIV, hepatitis B, citomegalovirus-CMV).

Od velikog značaja za široku populaciju su infekcije izazvane HPV i  HSV virusima. Ostale infekcije će biti detaljnije opisane drugom prilikom.

Genitalni herpes najčešće zaziva HSV virus tip 2, a ređe tip 1. Infekcija je vezana isključivo za ljudsku vrstu i smatra se da već pri prvom kontaktu zdravog organizma sa virusom u 80% slučajeva se javlja infrekcija. Najčešći put prenošenja je seksualni kontakt, mada se može preneti i putem drugih telesnih tečnosti, kao što su suze ili pljuvačka.

Inkubacioni period je 3-9 dana, nakon čega se u genitalnoj regiji mogu zapaziti vezikule (“plikovi”), crvenilo okolne kože i sluzokože praćeno bolom, svrabom i otežanom polnim odnosima. Često su prisutni i opšti znaci infekcije: povišena telesna temperatura, malaksalost, slabost, glavobolja. Bolelst traje 2-3 nedelje, ne ostavljajući nikakve posledice.

Na žalost, virus posle infekcije nastavlja da “miruje” (perzistira) u lokalnom nervnom tkivu- krsnim i trtičnim ganglionima, čekajući pad imunih snaga organizma (psihički i fizički stres, pridruženo drugo obolenje, infekciju, čak i menstruacioni ciklus) da bi se reaktivirao i izazvao sličnu problematiku, ali u mnogo  blažoj formi.

Opasnija strana ove infekcije je da se može preneti sa majke na plod tokom trudnoće, a i na samom porođaju. Infekcija majke u ranoj trudnoći može dovesti do urođenih nakaznosti (malformacija) ploda, spontanog pobačaja, prevremenog porođaja, te se savetuje prekid rane trudnoće po ozbiljnoj i opširnoj dijagnostici. Prisutna infekcija majke pred porođaj je opasna, jer može zahvatiti kožu, oči, centralni nervni sistem i kardiovaskularni sistem ploda, ili napredovati u infekciju celog organizma, pa se kao prevencija savetuje završetak trudnoće carskim rezom. Na našim prostorima su ovakve posledice jako retke zahvaljujući istrajnom preventivnom radu lekara i blagovremenoj dijagnostici, ali i odgovornosti lepšeg pola prema svom zdravlju.

Ne postoje precizni podaci da virus izaziva premaligne i maligne promene grlića materice i vagine, ali se smatra jednim od riziko-faktora.

Dijagnoza HSV infekcije se postavlja najčešće na osnovu kliničke slike ili dokazivanjem virusa u uzorku tkiva posebnim laboratorijskim metodama. Terapija je još uvek nepouzdana i svodi se na lokalnu ili sistemsku upotrebu Aciklovira ili Ribavirina.

Lepša strana priče je da se infekcija može prevenirati obazrivim izborom partnera, adekvatnom i pravilnom upotrebom prezervativa, pospešivanjem imunih sposobnosti organizma, zdravijom ishranom i stilom života.

Mnogo upornija, dosadnija i opasnija virusna infekcija je izazvana humanim papiloma virusima-HPV.

Klinička manifestacija infekcije na ginekološkoj regiji su polne bradavice-kondilomi. To su nakupine inficiranih ćelija površnog sloja kože ili sluzokože, sa manjim ili većim afinitetom za lokalno širenje. Prema nekim istraživanjima dobija se podatak da oko 80% devojaka u dobu 18-25 godine polnim putem dolazi u kontakt sa ovim virusom, a da samo 30% razvije simpome infekcije. Razlog ovome je visok procenat prirodnog samoizlečenja, koji u mnogome zavisi od imunog sistema devojaka (kod žena starijih od 30 do spontanog nestanka infekcije dolazi u 85-90% slučajeva). Period inkubacije, do pojave kondiloma, može biti od nekoliko nedelja  do više meseci.

Na osnovu stepena i brzine širenja infekcije i udruženosti sa pojedinim tipovima premalignoh promena, svi HPV virusi (ima ih preko 120 tipova, od kojih se oko 40 tipova prenose polnim putem) su podeljeni na:

  1. low-risk tipove (6, 11, 41, 43, 44), koji izazivaju kondilome, i
  2. high-risk tipove (16, 18, 31, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59) koji se dovode u direktnu vezu sa premalignim promenama na epitelu grlića materice (hroničnom infekcijom grlića materice povećavaju rizik od nastanka karcinoma čak 130 puta!).

Pozitivna strana cele priče je da većina žena neće dobiti kondilome niti premaligne promene usled posojanja jakih odbrambenih snaga organizma. Uz dugotrajnu HPV infekciju potrebni su  sledeći faktori rizika da bi se razvio kancer grlića materice:

  • pušenje
  • dugotrajna primena oralnih kontraceptivnih preparata
  • imunosupresija (HIV infekcija, stanje posle transplantacije organa)
  • način života (loši socio-ekonomski uslovi)
  • genetski faktori

U oko 99,7% otkrivenih karcinoma grlića materice, nađeni su delovi HPV virusa.

Smatra se da je put prenošenja najčešće nezaštićeni polni kontakt, mada su opasni i depilacija, brijanje tuđim brijačem i slično, dok se isključuju kapljični put (govor, kijanje, kašalj) i prenos putem krvi.

Za infekciju su neophodna dva preduslova:

  • mikrotraume (golim okom nevidljive povrede) kože ili sluzokože, tzv. “ulazna vrata” i
  • direktan kontakt kože/sluzokože sa kožom/sluzokožom inficirane osobe i njenim sekretima

Posebno se izdvaja vertikalni prenos sa majke na dete tokom porođaja, praćeno infekcijom očnih kapaka deteta, glasnih žica i ostalih predilekcionih mesta za HPV infekciju.

Kod žena, “najpodesnija” mesta za infekciju su unutrašnja strana malih usana i ulaz u vaginu, mada se nalaze i na grliću materice, zidovima vagine, vulve… Klinička manifestacija kondiloma (condylomata accuminata) je vidljiva golim okom, subklinička forma infekcije (condylomata plana) se uočava kolposkopskim pregledom, dok se latentna forma dijagnostikuje samo hibridizacijom u laboratoriji. Kod muškaraca, kondilomi se najčešće javljaju sa unutrašnje strane prepucijuma i na glansu penisa.

Dijagnoza kondiloma se postavlja rutinskim kolposkopskim pregledom i Papanicolaou (PA) testom, biopsiojm i tipizacijom virusa, da bi se stekao uvid u njihov onkogeni potencijal (mogućnost izazivanja malignog procesa). Istom prilikom se prate i premaligne promene na grliću, ako već postoje, a u cilju adekvatne terapije.

Ako se ne pristupi lečenju bilo kog stadijuma infekcije, HPV se šire kroz populaciju, ometajući normalni seksualni život, a često izazivajući i patološke promene genitalne regije.

Lečenje je dugotrajna procedura i pretežno iscrpljuje pacijenta. Potrebno je lečiti oba partnera, uz obaveznu upotrebu prezervetiva, čak i nekoliko meseci nakon terapije. Međutim, malo strpljenja i prihvatanja činjenica sa Vaše strane, omogućava lakši pristup terapiji, uz minimalne nelagodnosti. Često se započinje praćenjem infekcije pod kontrolom kolposkopa na tri meseca, kad se radi i PA test,  ali je ovo rezervisano za blaže oblike infekcije i za mlađe uzraste gde je stopa samoizlečenja oko 60%.

Najuspešnija metoda lečenja je fizičko uklanjanje vidljivih kondiloma i okolne površne regije, uz naknadnu primenu hemijskih sredstava. Koliko god da ovo zvuči zabrinjavajuće, treba imati u vidu da je to neophodna procedura tokom povratka svakodnevnici i bezbrižnom seksualnom životu.

Od poznatih fizičkih metoda, najuspešnije su laser-vaporizacija i vaporizacija radiotalasima. Baziraju se na uklanjanju površnog sloja (epitela) inficirane kože i sluzokože visokom temperaturom, čime se u potpunosti odstranjuju i virusi. Intervencija se radi uglavnom u lokalnoj anesteziji i to nakon završetka menstrualnog krvarenja, pa nema razloga za zabrinutost zbog bolnosti intervencije. Kući se odlazi veoma brzo nakon intervencije, higijena se održava na uobičajen način, a sa seksulanim životom se može nastaviti nakom 4-6 nedelja. Dodatna hemijska sredstva u obliku krema ili masti (podofilin, interferoni i slično), koja se aplikuju nakon intervencije, uništavaju preostale virusne partikule.

Kao rane komplikacije bilo koje od izabranih metoda navode se peckanje pri mokrenju, slabi bolovi pri sedenju, pojačan i izmenjen vaginalni sekret, otok spoljašnjih polnih organa, bol i pucanje sluzokože pri seksualnom odnosu u kasnijem periodu. Pažljiv doktor će na vreme objasniti mogućnost pojave ovih tegoba, tako da ih treba očekivati i lečiti lokalno mastima ili vaginaletama po konsultaciji. Sve ove tegobe bi trebalo da se povuku za 2-3 meseca, bez primetnih posledica, nakon čega se pruža mogućnost povratka svim aspektima života.

U trudnoći se takođe sprovodi terapija, ali uz maksimalan oprez.

 

Kad je u pitanju infekcija kod muškaraca, slična je klinička slika, a primenjuju se iste metode lečenja, ali malo prilagođenije muškoj anatomiji…

o vakcini… sad ili kasnije, kako god, a može i da se dopuni tekst (za sestru Rožiku)

Kako je hronična infekcija HPV virusima najveći riziko-faktor za pojavu karcinoma grlića materice, sa brojkom od oko 500.000 novoobolelih žena svake godine, a od ukupnog broja žena obolelih od karcinoma grlića, godišnje 250.000 ima letalan ishod, krenulo se sa obimnim istraživanjima na polju aktivne vakcinacije. Naravno, u pitanju su zapadne zemlje.

Tako je krajem 2006.god. registrovana kvadrivalentna (protiv četiri tipa HPV) vakcina  GARDASIL (firma “Merck”) i to protiv HPV tipova 16 i 18 – visokog malignog potencijala i tipova 6 i 11, koji u 90% slučajeva izazivaju kondilome. Odobrena je od strane prestižne US FDA asocijacije. Navodi se da ima 100% zaštitu od infekcije ovim tipovima HPV. Odgovor Evrope je bivalentna (protiv dva tipa HPV) vakcina CERVIVAX (firma “GlaxoSmithKline”) i to protiv HPV tipova 16 i 18. Obe vakcine su dobijene genetskim inžinjeringom.

Ova obimna sudija je u III fazi kliničkog ispitivanja, u velikoj populaciji dobrovoljaca. Vakcina se prima u 3 doze tokom 6 meseci i postoje navodi da je efikasna samo u slučajevima kad žena/devojka nije došla u kontakt sa HPV virusom. Taj period u ovoj studiji su virgo (nevine) devojčice od 9 do 14 godina, dok se u starijoj populaciji žena/devojaka ne garantuje uspeh (kontrolna grupa ima razmak 15-25 godina), usled verovatnog kontakta sa virusom tokom seksualnih odnosa. Postoje težnje da se vakcinišu i muškarci-adolescenti, ali se postavlja u prvi plan isplativost studije, kao i negativni klinički podaci povodom uspeha vakcinacije kod muškaraca.

Validni i upotrebljivi podaci će se dobiti tek za nekoliko godina, ako ne i više decenija, jer je ispitivana populacija jako mlada, a postavlja se pitanje infekcije virusima koji nisu u sastavu vakcine.

Obzirom da je karcinom grlića materice jedan od vodećih karcinoma u Srbiji, ova vakcina bi drastično poboljšala zdravstveno stanje naše populacije.

Zato, na samom kraju ovog teksta bih želeo da istakonem važnost prevencije, obazrivih i zaštićenih polnih odnosa (prezervstivi su veoma dostupni), redovne kontrole kod ginekologa, blagovremene i stručne terapije u zdravstvenoj ustanovi.

Sačuvajte svoje zdravlje i seksualnost, budite oprezni i obratite se ginekologu na vreme, a na nama je da Vam pomognemo, kako u prevenciji, tako i u lečenju..

Podeli