Fizijatrija

FIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

Kretanje može da zameni mnoge lekove , ali ni jedan lek ne može da zameni kretanje
zaključio je još u XVII veku švajcarski lekar Tisso

Fizička aktivnost je značajan faktor u očuvanju fizičkog i mentalnog zadravlja. Po definiciji podrazumeva telesno kretanje izazvano kontrakcijama skelete muskulature koja povećava energetsku potrošnju iznad bazalnog nivoa. Vežbanje, odnosno fizički trening je planirana , programirana i organizovana fizička aktivnost koja ima za cilj održanje ili povećanje jedne ili više komponenti fizičke aktivnosti. Zato je pre svake fizičke aktivnosti neophodno odrediti jasan cilj. Samo svakodnevna individualno optimalno dozirana fizička aktivnost poboljšava fizičku kondiciju i zdravlje

Efekti, dozirane, ciljane , kontinuirane fizičke aktivnosti na organizam su

  • povećanje potrošnje energije
  • smanjenje telesne težine
  • smanjenje , regulacija krvnog pritiska
  • popravlja lipidni profil utiče na povećanje «dobrog»HDL holesterola i smanjenje «lošeg» LDL
  • poboljšava metabolizam glukoze i povećava insulinsku senzitivnost
  • poboljšava kapaciteta pluća
  • sprečava nastanak tromboze
  • utiče na izgradnju kostiju i održanje koštane mase
  • poboljšava motoriku i funkcionalni kapacitet organizma, smanjuje mogućnost nastanka padova kod starijih osoba
  • povećava emocionalnu stabilnost , jača otpornost na stres , smanjuje anksioznost , depresiju i agresivnost

Podaci iz različitih studija pokazuju da se fizičkom aktivnošću može smanjiti incidenca raka debelog creva, dojke , pluća ,prostate.
Fizička aktivnost je sastavni deo programa prevencije i lečenja kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa , moždanog udara,osteoporoze , bolesti koštano-zglobnog i mišićnog sistema , depresije , ansioznosti.
Svaka fizička aktivnost pored koristi može biti povezana sa brojnim komplikacijama po zdravlje. Infarkt srca se npr. javlja u 4-10% osoba koje se bave fizičkom aktivnošću. Neadaptirano vežbanje može oštetiti i pogoršati stanje skoro svih sistema organizma Zato je predhodno kod nekih osoba potrebna konsultacija lekara, a negde i stalni zdravstveni nadzor . Zdrave osobe bez tegoba uglavnom ne zahtevaju konsultativni pregled.
Preporučuje se da konsultaciju pre vežbanja potraže žene starije od 50 godina i muškarci stariji od 40 god, osobe sa oboljenjima , osobe sa faktorima rizika za nastanak oboljenja( pušenje , gojaznost, povećane masnoće u krvi , nedostatak fizičke aktivnosti i itd)
Lekar će sagledati i proceniti opšte stanje , funkcionalni status , starost , pol, potrebe osobe , način života , stepen dosadašnje aktivnosti i dati preporuku za obim fizičke aktivnosti : tip , način , dužinu trajanja, intenzitet i učestalost Samo u tom slučaju fizički trening u skladu sa postavljenim ciljem ,daće dobre rezultate po zdravlje.

Preporuka za zdrav život je pre svega prihvatiti fizičku aktivnost kao deo svakodnevnog života. Plan fizičke aktivnosti mora biti individualno doziran. Za decu i adolescente dovoljna je fizička aktivniost u trajanju od 60 min , a za odrasle 30 min i to većinu dana u nedelji. Trajanje i učestalost zavisi od starosti , kondicije raspoloživog vremena, oboljenja ( ukoliko postoji )
Fizička aktivnost mora biti pre svega aerobna ( brzi hod , lagano trčanje vožnja bicikla , plivanje itd Treba znati da anaerobno vežbanje ( dizanje tegova , sportovi snage ) nemaju sve navedene koristi fizičke aktivnosti (mogu dovesti do povišenja krvnog pritiska i opterećenja leve komore ) Značajnija je redovnost , a ne intenzitet.
Najrasprostranjeniji faktor rizika za zdravlje u Srbiji prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje je fizička neaktivnost( 67,7%). Na nama je da izmenimo tu činjenicu i redovnom fizičkom aktivnošću smanjimo poboljšamo zdravlje rizik od oboljenja .
mr sci med dr Tanja Stojković Jovanović

 

Podeli