Kardiologija

Faktori rizika ishemijske bolesti srca

HIPERHOLESTEROLEMIJA,HIPERLIPIDEMIJA ,POVIŠEN LDL: značajno povećava rizik nastanka KBS, VLDL masnoće povećavaju takođe rizik, dok HDL holesterol smanjuje rizik nastanka ove bolesti.
PUŠENJE: značajno povećava rizik nastanka koronarne bolesti srca (KBSimage-22915b0bc6662e78a9c28dab40451d6cba060ff8b3481d15272abab9d4a37b1e-V), rizik zavisi od broja popušenih cigareta dnevno i vremena pušenja
POVIŠEN KRVNI PRITISAK: rizik oboljevanja od KBS raste sa sistolnim pritiskom većim od 135 i dijastolnim većim od 85mmHg.
DIJABETES (ŠEĆERNA BOLEST) 60% svih smrtnih slučajeva kod dijabetesa čini koronarna bolest srca.
GENETSKI FAKTORI: kod pozitivne porodične anamneze (angina pektoris, infarkt… u porodici) je rizik da se oboli od KBS-a povišen.
STAROST I POL: rizik raste linearno sa godinama starosti. Kod muškaraca počev od 30. godine, kod žena počev od menopauze. Kod muškaraca je pre 60. godine dvostruko veći rizik da obole od KBS-a nego kod žena, kasnije (posle 60. god.) se rizik postepeno izjednačava
GOJAZNOST I FIZIČKA NEAKTIVNOST: redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka ove bolesti, a velika telesna masa povećava (povećan rizik i za dijabetes, hipertenziju, hiperholesterolemiju…)
PSIHOLOŠKE KARAKETRISTIKE:LIČNOST TIPA A (kompetitivna ličnost, ambiciozna ličnost…) povećava rizik od KBS-a. Stres takođe povećava.
Hipertenzija :
Patofiziološki nastaje usled izmene svojstava arterijskog krvnog suda te time i njegove adaptacije na pritisak –udar koji izaziva talasa krvi iz leve komore prilikom njenog istiskivanja u lumen aorte – smanjenje elastičnosti ili povećanje krutosti zida dovodi do povećanog pritiska na zidove arterija koje se pod tim uticajem dalje menjaju – zadebljanje zidova i kesasta proširenja .
Koje je vrednosti povišen krvni pritisak?
Svaka vrednost aterijskog krvnog pritiska koja prelazi 140/90 mmHg , bez obzira na godine starosti.
Kako meriti arterijski krvni pritisak?
1. Koji aparat za merenje krvnog pritiska je „adekvatan“?
Svaki „digitalni“ aparat sa odgovarajućom nadlakatnom manžetnom odgovarajuće veličine S; M; L. Poželjno je pre početka upotrebe proveriti aparat u prvoj zdravstvenoj ustanovi i uporediti ga sa manometarskim meračem – profesinalnih karakteristika.
2. Kada meriti krvni pritisak?
U jutarnjim satima neposredno nakon ustajanja iz kreveta a nakon obavljanja jutarnje toalete ,pre doručka uz 10-15 min. odmor u sedećem položaju.Tako i uveče neposredno pre odlaska na počinak. U situaciji bez stresa i prazne mokraćne bešike. To su takozvani bazalni uslovi merenja krvnog pritiska kada su maksimalno isključeni svi faktori koji mogu uticati na visinu krvnog pritiska .
3. Na kojoj ruci meriti krvni pritisak?
Pre određivanja ruke na kojoj će se meriti krvni pritisak –merodavna ruka neophodno je izmeriti TA na obe ruke – razlika između njih ne sme prelaziti 20 mmHg a ako je to slučaj onda je poželjno javiti se lekaru da se ta situacija detaljnije ispita. Meriti krvni pritisak uvek na onoj ruci gde se mere više vrednosti krvnog pritiska .
4. Da li je dobro ponavljati merenja više puta u kratkom vremenskom intervalu i uzeti srednju vrednost? Svakako ne, krvni pritisak se meri u jednom pokušaju sem ako se ne detektuje nekakva greška pri tehnici merenja . Arterijski krvni pritisak je varijabilna vrednost koja je promenjiva u toku dana te se krvni pritisak ne preporučuje meriti više od 2 x dnevno sem u situacijama pogoršanja opšteg stanja tj. pojave tegoba i simptoma povišenog ili sniženog krvnog pritiska . Višekratno merenje TA poželjno je sprovesti pri promeni biometeroloških uslova.
5. Kako uopšte lečiti povišen krvni pritisak ?
Lako povišene vrednosti krvnog pritiska često se mogu uspešno tretirati samo ozbiljnim promenama načina dotadašnjeg života i uvođenjem promena u načinu ishrane, smanjenje unosa kuhinjske soli, smanjenju telesne mase, fizičkoj aktivnosti i relaksaciji . Naravno u odmakloj fazi hipetenzije najbitnija je adekvatno, strogo individualno, odabrana terapija i njeno redovno uzimanje .
6. Kako rešiti skokove ili padove arterijskog krvnog pritiska i kada smanjiti ili povećati preporučenu antihipertenzivnu terapiju?
Skokovi TA iznad 160/90 mmHg iziskuju akutnu-brzu intervenciju u vidu gruckanja tbl. Zorkaptila i ili Lorazepama tbl. A 2,5 mg , ponavljanje merenja nakon 30 minuta i ponavljanja terapije u više navrata do smanjenja TA. U slučaju pada TA koristiti , povišen unos tečnosti i soli u vidu : uzimanja obične ili mineralne vode , osvežavajućeg soka , supe ili posoljenog povrća. Dakako ako se ove situacije ponavljanju i u sledećih nekoliko dana nužno je konsultovati ordinirajućeg lekara ili samostalno korigovati dozu lekova prepolovljavajući je ili povećavajući ali nikako ukidati je! Terapiju uzimati redovno i kada je krvni pritisak normalan – radi održavanja dejstvene doze antihipertenzivnog leka .Ne prekidati terapiju ili je izostavljati bez konsultacije lekara.Najgori način je uzimati lekove prema trenutno aktuelnoj visini krvnog pritiska jer se tako ponekad pretera a ponekad uzme nedovoljno aktivne supstancije što izaziva potencijalno opasne oscilacije krvnog pritiska .
7. Doktore ali moj krvni pritisak oscilira iz sata u sat i pored terapije koju su mi drugi lekari povećavali iz dana u dan !
Neophodno je konsultovati psihijatra u ovi slučajevima jer se u najvećem broju slučajeva iza ove rečenice kriju anksiozno – depresivni poremećaji koji dobro reaguju na psihijatrijsku teapiju te ubrzo dalazi do smanjenja antihipertenzivne terapije.

Uspešno lečenje hipertenzije u mnogome smanjuje rizik od nastanka ishemijske bolesti srca i mozga kao i krvarenja na mozgu i ruptura zida aorte.

Podeli