Fizijatrija

Dijabetes i fizička aktivnost

Dijabetes mellitus-šećerna bolest, dijabetes ( u tekstu) je bolest epidemijskih razmera sa dvadest puta većom stopom javljanja danas nego pre trideset godina. Uzroke za to treba tražiti pre svega u izmenjenom, sedanternom načinu načinu života koji dovodi do fizičke neaktivnosti, gojaznosti, stresa.
U osnovi bolesti je povišen nivo glukoze ( šećera ) u krvi, insulinska rezistencija i relativni odnosno apsolutni nedostatak insulina (dijabetes tip I i diijabetes tip II ).
Bolest je hronična, progresivnog karaktera, ukoliko vrednosti glukoze nisu dobro regulisane, a nekad i pored toga dovodi do komlikacija na skoro svim organaskim sistemima.
Osnovne komlikacije dijabetesa nastaju usled poremećaja na krvnim sudovima, ubrzava se ateroskleroza ,usporava cirkulacija što dovodi do ozbiljnih oštećenja i oboljenja srca ( srčani udar) i mozga ( moždani udar ) .
Mogu se javiti patološke promene u kontroli krvnog pritiska, funkciji creva i bešike, polna disfunkcija kod muškarca. Bolest bubrega javlja se kod skoro trećine bolesnika koji boluju od dijabetesa tipa 1 i često dovode do trajnih oštećenja koja se završavaju hemodijalizom.
Patološke promene krvnih sudova mrežnjače ( retinopatija ) jedan su od glavnih uzroka slabovidosti kod odraslih .
Kod 60% pacijenata dijabetes uzrokuje oštećenje nerava (neuropatiju ). Na terenu loše periferne cirkulacije i neuropatije i manje infekcije mogu izazvati povredu dubokih tkiva i dovesti do potrebe za hiruškim zahvatom koji se nekad završava amputacijom stopala ili noge .
Veliki broj istraživanja pokazao je da je pored lekova i pravilne ishrane jedan od osnovnih faktora u prevenciji i lečenju dijabetesa fizička aktivnost .
Koristi fizičke aktivnosti su : kontrola telesne težine i nivoa glukoze u krvi što je ključni faktor u sprečavanju i regulaciji dijabetesa; povećava se osetljivost ćelija na insulin; smanjuje se nivo serumskih lipida ( masti ) i rizik za nastanak ateroskleroze, poboljšava stanje srca i krvotoka, regulacija krvnog pritiska; smanjuje rizik od tromboze;poboljšava se motorika , stanje koštanozglobnog i mišićnog sistema .; poboljšava se psihičko stanje , smanjuje anksioznost , sprečava nastanak demencije.
Pre početka fizičke aktivnosti osoba sa dijabetesom treba da se konsultuje sa lekarom. Ako ima više od 45 god, boluje od dijabetesa više od 10 godina i ima jedan i više faktora za nastanak ateroskleroze trebalo bi da uradi ergometriju (EKG u naporu ) . Takođe treba proveriti da li je regulisan nivo glikoze u krvi , stanje bubrega , mrežnjače,potražiti znake oštećenja nerava i mišića.
Nakon toga lekar određuje cilj, tip ,intenzitet i vreme fizičke aktivnosti
Nefropatija, oštećenje bubrežne funkcije , ne isključuje fizičku aktivnost , može se sprovesti uz mere opreza. Oštećenje nerava i krvnih sudova koje uzrokuju dijabetično stopalo zahtevaju dobro izbalansiranu fizičku aktivnost i adaptiranu obuću . Kod osoba sa retinopatijom savetuje se selektivna fizička aktivnost zabranjuju se vežbe snage , dizanje tegova itd zbog mogućnosti krvarenja u očima usled skoka krvnog pritiska.
Savetuje se za početak lagani aerobni trening ( šetnja , vožnja bicikla , plivanje)

Opterećenje, vežbe snage, vežbe kod kojih dolazi do kratkotrajnog i snažnog naprezanja muskulature selektivno se koriste i individualno određuju.
Samo individualni, optimalno dozirani program fizičke aktivnosti , sa jasno postavljenim ciljem daje rezultate u prevenciji i kontroli dijabetesa.
Mr sci med dr T. Stojković Jovanović
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

Podeli