Fizijatrija

Dijabetes i fizička aktivnost

Dijabetes mellitus-šećerna bolest, dijabetes ( u tekstu) je bolest epidemijskih razmera sa dvadest puta većom stopom javljanja danas nego pre trideset godina. Uzroke za to treba tražiti pre svega u izmenjenom, sedanternom načinu načinu života koji dovodi do fizičke neaktivnosti, gojaznosti, stresa.
U osnovi bolesti je povišen nivo glukoze ( šećera ) u krvi, insulinska rezistencija i relativni odnosno apsolutni nedostatak insulina (dijabetes tip I i diijabetes tip II ).
Bolest je hronična, progresivnog karaktera, ukoliko vrednosti glukoze nisu dobro regulisane, a nekad i pored toga dovodi do komlikacija na skoro svim organaskim sistemima.
Osnovne komlikacije dijabetesa nastaju usled poremećaja na krvnim sudovima, ubrzava se ateroskleroza ,usporava cirkulacija što dovodi do ozbiljnih oštećenja i oboljenja srca ( srčani udar) i mozga ( moždani udar ) .
Mogu se javiti patološke promene u kontroli krvnog pritiska, funkciji creva i bešike, polna disfunkcija kod muškarca. Bolest bubrega javlja se kod skoro trećine bolesnika koji boluju od dijabetesa tipa 1 i često dovode do trajnih oštećenja koja se završavaju hemodijalizom.
Patološke promene krvnih sudova mrežnjače ( retinopatija ) jedan su od glavnih uzroka slabovidosti kod odraslih .
Kod 60% pacijenata dijabetes uzrokuje oštećenje nerava (neuropatiju ). Na terenu loše periferne cirkulacije i neuropatije i manje infekcije mogu izazvati povredu dubokih tkiva i dovesti do potrebe za hiruškim zahvatom koji se nekad završava amputacijom stopala ili noge .
Veliki broj istraživanja pokazao je da je pored lekova i pravilne ishrane jedan od osnovnih faktora u prevenciji i lečenju dijabetesa fizička aktivnost .
Koristi fizičke aktivnosti su : kontrola telesne težine i nivoa glukoze u krvi što je ključni faktor u sprečavanju i regulaciji dijabetesa; povećava se osetljivost ćelija na insulin; smanjuje se nivo serumskih lipida ( masti ) i rizik za nastanak ateroskleroze, poboljšava stanje srca i krvotoka, regulacija krvnog pritiska; smanjuje rizik od tromboze;poboljšava se motorika , stanje koštanozglobnog i mišićnog sistema .; poboljšava se psihičko stanje , smanjuje anksioznost , sprečava nastanak demencije.
Pre početka fizičke aktivnosti osoba sa dijabetesom treba da se konsultuje sa lekarom. Ako ima više od 45 god, boluje od dijabetesa više od 10 godina i ima jedan i više faktora za nastanak ateroskleroze trebalo bi da uradi ergometriju (EKG u naporu ) . Takođe treba proveriti da li je regulisan nivo glikoze u krvi , stanje bubrega , mrežnjače,potražiti znake oštećenja nerava i mišića.
Nakon toga lekar određuje cilj, tip ,intenzitet i vreme fizičke aktivnosti
Nefropatija, oštećenje bubrežne funkcije , ne isključuje fizičku aktivnost , može se sprovesti uz mere opreza. Oštećenje nerava i krvnih sudova koje uzrokuju dijabetično stopalo zahtevaju dobro izbalansiranu fizičku aktivnost i adaptiranu obuću . Kod osoba sa retinopatijom savetuje se selektivna fizička aktivnost zabranjuju se vežbe snage , dizanje tegova itd zbog mogućnosti krvarenja u očima usled skoka krvnog pritiska.
Savetuje se za početak lagani aerobni trening ( šetnja , vožnja bicikla , plivanje)

Opterećenje, vežbe snage, vežbe kod kojih dolazi do kratkotrajnog i snažnog naprezanja muskulature selektivno se koriste i individualno određuju.
Samo individualni, optimalno dozirani program fizičke aktivnosti , sa jasno postavljenim ciljem daje rezultate u prevenciji i kontroli dijabetesa.
Mr sci med dr T. Stojković Jovanović
spec. fizikalne medicine i rehabilitacije

FIZIČKA AKTIVNOST I ZDRAVLJE

Kretanje može da zameni mnoge lekove , ali ni jedan lek ne može da zameni kretanje
zaključio je još u XVII veku švajcarski lekar Tisso

Fizička aktivnost je značajan faktor u očuvanju fizičkog i mentalnog zadravlja. Po definiciji podrazumeva telesno kretanje izazvano kontrakcijama skelete muskulature koja povećava energetsku potrošnju iznad bazalnog nivoa. Vežbanje, odnosno fizički trening je planirana , programirana i organizovana fizička aktivnost koja ima za cilj održanje ili povećanje jedne ili više komponenti fizičke aktivnosti. Zato je pre svake fizičke aktivnosti neophodno odrediti jasan cilj. Samo svakodnevna individualno optimalno dozirana fizička aktivnost poboljšava fizičku kondiciju i zdravlje

Efekti, dozirane, ciljane , kontinuirane fizičke aktivnosti na organizam su

  • povećanje potrošnje energije
  • smanjenje telesne težine
  • smanjenje , regulacija krvnog pritiska
  • popravlja lipidni profil utiče na povećanje «dobrog»HDL holesterola i smanjenje «lošeg» LDL
  • poboljšava metabolizam glukoze i povećava insulinsku senzitivnost
  • poboljšava kapaciteta pluća
  • sprečava nastanak tromboze
  • utiče na izgradnju kostiju i održanje koštane mase
  • poboljšava motoriku i funkcionalni kapacitet organizma, smanjuje mogućnost nastanka padova kod starijih osoba
  • povećava emocionalnu stabilnost , jača otpornost na stres , smanjuje anksioznost , depresiju i agresivnost

Podaci iz različitih studija pokazuju da se fizičkom aktivnošću može smanjiti incidenca raka debelog creva, dojke , pluća ,prostate.
Fizička aktivnost je sastavni deo programa prevencije i lečenja kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa , moždanog udara,osteoporoze , bolesti koštano-zglobnog i mišićnog sistema , depresije , ansioznosti.
Svaka fizička aktivnost pored koristi može biti povezana sa brojnim komplikacijama po zdravlje. Infarkt srca se npr. javlja u 4-10% osoba koje se bave fizičkom aktivnošću. Neadaptirano vežbanje može oštetiti i pogoršati stanje skoro svih sistema organizma Zato je predhodno kod nekih osoba potrebna konsultacija lekara, a negde i stalni zdravstveni nadzor . Zdrave osobe bez tegoba uglavnom ne zahtevaju konsultativni pregled.
Preporučuje se da konsultaciju pre vežbanja potraže žene starije od 50 godina i muškarci stariji od 40 god, osobe sa oboljenjima , osobe sa faktorima rizika za nastanak oboljenja( pušenje , gojaznost, povećane masnoće u krvi , nedostatak fizičke aktivnosti i itd)
Lekar će sagledati i proceniti opšte stanje , funkcionalni status , starost , pol, potrebe osobe , način života , stepen dosadašnje aktivnosti i dati preporuku za obim fizičke aktivnosti : tip , način , dužinu trajanja, intenzitet i učestalost Samo u tom slučaju fizički trening u skladu sa postavljenim ciljem ,daće dobre rezultate po zdravlje.

Preporuka za zdrav život je pre svega prihvatiti fizičku aktivnost kao deo svakodnevnog života. Plan fizičke aktivnosti mora biti individualno doziran. Za decu i adolescente dovoljna je fizička aktivniost u trajanju od 60 min , a za odrasle 30 min i to većinu dana u nedelji. Trajanje i učestalost zavisi od starosti , kondicije raspoloživog vremena, oboljenja ( ukoliko postoji )
Fizička aktivnost mora biti pre svega aerobna ( brzi hod , lagano trčanje vožnja bicikla , plivanje itd Treba znati da anaerobno vežbanje ( dizanje tegova , sportovi snage ) nemaju sve navedene koristi fizičke aktivnosti (mogu dovesti do povišenja krvnog pritiska i opterećenja leve komore ) Značajnija je redovnost , a ne intenzitet.
Najrasprostranjeniji faktor rizika za zdravlje u Srbiji prema istraživanjima Instituta za javno zdravlje je fizička neaktivnost( 67,7%). Na nama je da izmenimo tu činjenicu i redovnom fizičkom aktivnošću smanjimo poboljšamo zdravlje rizik od oboljenja .
mr sci med dr Tanja Stojković Jovanović

 

Limfna drenaža – bezbolan i efikasan tretman

Limfna drenaža je specifična fizikalna terapija za stimulisanje cirkulacije limfe, poboljšanje venske cirkulacije i detoksikaciju organizma.  Indikuje se kao monoterapija ili u sklopu programa  kompleksne dekongestivne fizikalne terapije (KDFT). To je neinvazivan, bezbolan tretman za eliminisanje suvišne limfe.

Limfnom drenažom se vrši deblokada limfnih i krvnih sudova, što dovodi do prirodnog protoka limfe iz perifernih delova tela, tako da dolazi do smanjenja otoka i bolova uzrokovanih preteranom količinom limfe i metabolita u telu. Regenerišući efekti  ne nastaju samo u tkivima koje dreniramo, već i u dubokim tkivima (imaju uticaj na ukočene zglobove, osteoporozu itd). Takođe, limfna drenaža pomaže u lečenju i regeneraciji mišićnog, nervnog tkiva, poboljšava tonus i elastičnost kože, utiče na opšte stanje organizma i jačanje  imunološkog sistema.

Funkcija limfe je da ishranjuje tkivo i eliminiše metaboličke produkte razgradnje ćelija i druge štetne materije (detoksikacija). Negativni uticaj na kretanje limfe imaju smanjeno kretanje, fizičko preopterećenje, neravnomerno opterećenje mišića određene regije tela, stresna stanja i dr.

Nakupljanje tečnosti u međućelijskom prostoru usporava protok limfe i kompromituje metaboličke procese u ćelijama tkiva. Otok dela tela, najčešće nogu ili ruku, ređe lica i vrata, uzrokovan preteranim zadržavanjem limfe, naziva se limfedem. Izaziva osećaj težine, nelagodnost, kozmetički deformitet, ponovljene infekcije i, u retkim slučajevima, malignu degeneraciju.

Primarni limfedemi se pojavljuju bez očiglednog uzroka, dok su sekundarni uzrokovani povredom, ožiljkom ili ekscizijom limfne žlezde. Obično nastaju nakon prethodnog zračenja, hirurgije limfnih čvorova vrata, pazuha, karlice ili prepone. Mogu biti uzrokovani traumom ili hroničnom infekcijom limfnog sistema.

Terapija limfedema je uglavnom konzervativna i  podrazumeva program KDFT (limfna drenaža, kompresivna bandaža, terapijske vežbe, higijenskodijeteske mere, medikamentna terapija).

Terapija  limfnom drenažom može biti manuelna i aparaturna. Manuelna limfna drenaža je ručna tehnika masaže koju je pre 50 godina otkrio  danski biolog Emil Voder. Manuelnim hvatovima  stimuliše se drenaža međućelijske tečnosti putem limfnog sistema, kao i njena resorpcija putem venskih kapilara. Manuelna masaža se primenjuje ako otok nije prešao u hronični stadijum, te nije nastalo taloženje belančevina s pratećom fibrozom.

Aparaturna limfna drenaža je savremena tehnika i nezamenjiv terapeutski postupak za ubrzanje protoka limfe i krvi, čime izaziva sekundarna fiziološka delovanja: poboljšanje lokalnog metabolizma, smanjenje otoka i bola. Ona ima regenerativna svojstva, poboljšava elastičnost i izgled kože, dovodi do opšte relaksacije i sedacije.

Najčešće indikacije za terapiju limfne drenaže jesu slabost venske cirkulacije, hronični otoci, oboljenja perifernih nerava (neuropatije, neuralgije), degenerativna reumatska oboljenja, komplikacije na krvnim sudovima izazvane dijabetesom (dijabetzična angiopatija), giht, gojaznost, limfedemi nastali nakon hiruških operacija i onkološkog lečenja, postraumatska stanja i komplikacije, kao i obnova nedovoljno izvedene manuelne masaže. U estetskoj medicini limfna drenaža se koristi u  tretmanu  celulita, lipoedema, sindroma teških nogu, detoksikaciji i za regeneraciju tkiva.

 

Dr Tatjana Stojković Jovanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije